Која је најскупља српска реч за српске академике

УОЧИ ИЗБОРА ЗА НОВОГ ПРЕДСЕДНИКА САНУ 30. МАРТА

Кандидати за председника Академије су астроном Зоран Кнежевић и композитор Светислав Божић. Већ је њихово представљање у Свечаној сали отворило део проблема са којима ће се од 30. марта суочити наследник Владимира Костића

Стопирано је штампање зборника радова са научног скупа о Косову и Метохији… Да ли ће и даље приоритет бити југословенство и џендаризација и оно за шта су заинтересоване стране амбасаде или ће се САНУ вратити на позиције здравог српског национализма на којима је и настала… Како САНУ може да ћути у овим одсутним тренуцима за наш народ? Пријем у САНУ не треба да буде по политичком диктату… САНУ би могла да бира само жене у једном изборном циклусу… И академије наука у свету имају мали број научница… Данас је 30 одсто академске елите убеђено да њима припада место у САНУ, а пет одсто те трећине да јој припада функција председника…

Већ овај насумице одабран списак изјава о ономе што би требало да буде круна на глави интелектуалне елите Србије данас јасно говори о стању најпрестижније научне установе у земљи. Већина „обичног света” обично се сети да САНУ постоји када се усковитла прашина јер неко од виђенијих интелектуалаца није успео да добије потребну подршку за улазак у храм науке, када се помене Косово или као ових дана, уочи избора за њеног председника. Новог првог човека, 23. по реду откако је ова институција основана 1841. године, Академија ће добити 30. марта.

Шта се до сада зна? После много спекулација у јавности, у среду је обнародовано да су кандидати за председника Академије астроном Зоран Кнежевић и композитор Светислав Божић. Мада се име историчара Славенка Терзића спомињало као већ решена ствар, овај некадашњи амбасадор Србије у Русији ипак је на списку кандидата за потпредседника САНУ, уз математичара Миодрага Матељевића, физичара Зорана Поповића и историчара уметности Миодрага Марковића. Књижевник, драмски писац и редитељ Душан Ковачевић у делу медија је уз Терзића словио за Костићевог потенцијалног наследника, али његовог имена на крају није било ни на једном списку.

Бурно је било и на самом представљању кандидата: осим њихових биографија, чули су се и предлози да се промени изборна процедура и да се гласови броје јавно, у Свечаној сали, али и одговор да оваква процедура траје неколико десетина година и да је недопустиво што се инсинуира да ће бити крађе на предстојећим изборима. Звучи познато?

И није само изборна процедура вишедеценијски проблем САНУ. О Косово и Метохију, том врелом кромпиру како за политичаре тако и за интелектуалце, опекао се и председник Костић. Дошао је у позицију да право на његов лични став брани и тадашњи премијер, а садашњи председник Србије („иако се с њим не слаже”, како је рекао Вучић). „Једина политичка мудрост у овом тренутку јесте како Србија са елементима достојанства да напусти Косово, јер оно ни де факто ни де јуре више није у рукама Србије”, рекао је Костић 2015. за Радио Београд.

Матија Бећковић је тада покренуо иницијативу да се САНУ изјасни о спорној Костићевој изјави, што је изазвало додатну буру и у Академији и у јавности. ПОКС је чак тражио и да Костић поднесе оставку, а да на чело Академије дође Бећковић. Опозиција је тражила да Костић стане на њено чело, што је он одбио.

„Нико не тражи да САНУ реши питање Косова”, рекао је тада Бећковић и додао да мишљење председника Академије не може бити лично, уз опаску да испада „да је лакше повући се с Косова, него повући ту реч”.

Костић није повукао реч. Правдао се да је износио мишљење као лекар, а не као председник САНУ и да нико није цитирао наставак његове реченице о Косову „које подразумева огроман број онога што представља нашу културну основу и да у вези с тим треба да се боримо и зубима и ноктима”. Некадашњи декан Медицинског факултета у новембру прошле године ипак је одлучио да се неће кандидовати за трећи мандат.

У опроштајном говору, Костић је рекао да одлази „након осам година, својом вољом и без икаквих притисака”, као и да би „сваки покушај да продужи вршење ове функције био наметљив, претеран и без трунке пристојности”. Скенирао је у овом говору и рак-ране Академије: маргинализација институција попут САНУ, пад броја чланова, губитак равнотеже међу областима, старост, родна заступљеност…

Говорећи о односу САНУ и власти у Србији рекао је да се намеће утисак „тихог занемаривања” и незаинтересованости:

„Упадљиво је смањење удела наше куће у разматрању низа државних и друштвених проблема, сем када то радимо ’непозвани’. Не бежећи од одговорности, па и претенциозне слутње да сам и сам постао сметња и камен о врату Академије, надам се да ће се мојим одласком врата сарадње шире отворити.”

Рекао је и да није задовољан постигнутим, али да је за ових осам година радио са сјајним људима: „Успеси су искључиво њихови, док су грешке моје.”

Ретки су академици који су попут Бећковића спремни да у јавности проговоре о томе шта тишти САНУ. На црту делу Академије он је изашао и када је предложио Кустурицу за чланство у Одељењу за језик и књижевност, што је у медијима распламсало полемику у вези с тим чије је Косово – Кустуричино или Костићево. Наиме, Кустурица је кандидатуру одбио, наводећи да „је Костићево виђење будућности Космета у складу са сорошевским виђењем окупираног КиМ”.

Миша Ђурковић из Института за европске студије припада академицима са ставом „да је потребно да се САНУ врати на позиције здравог национализма”. По његовом мишљењу, један од проблема је и сама кадровска политика, јер „у последњој деценији нема места за истакнуте националне научнике који се противе југословенству и европским интеграцијама”.

Да САНУ није успавана институција и да је њен рад изузетно динамичан, посебно откако је на њеном челу Костић, сматра историчар, академик Љубодраг Димић. По његовом мишљењу, „Академија је под вођством Костића процветала, он је кроз њено дневно деловање приближио обичном човеку, увек водећи рачуна да САНУ остане првенствено научна установа”. Слично мишљење је изрекао и сликар Душан Оташевић, који је уз жал због одласка Костића, додао да се у САНУ сваки дан нешто дешавало и „да би волео да се настави у правцу у којем је водио досадашњи председник”.

Истина је обично на средини, а оно о чему се изгледа једино слажу највећи српски умови, јесте разочаравајућа просечна старост чланова Академије. То што је само четвртина академика млађа од 65 година (просечна старост чланова је 73 године) проблем је који ће да наследи и ново руководство. И не само тај. Јер нису само интерни избори и Косово дрмали САНУ већ и жене, тачније њихово одсуство у овој институцији.

На једном недавном међународном скупу у САНУ чула се реченица да су интелектуалци данас цењени, потцењени и прецењени. Судећи по свему што некако излази у јавност и ономе што знамо да крију ходници здања у Кнез Михајловој 35 – слично би се могло рећи и за њихову матичну кућу.

Од 1971. године само један „друштвењак” на челу Академије

Камен спотицања о којем се такође нерадо прича (са изузетком Косте Чавошког) јесте и неравномерна заступљеност чланова и кандидата друштвених и хуманистичких наука с једне стране и природних и техничких наука с друге. Иако је у Статуту САНУ јасно наглашено да ће се приликом предлагања и избора нових чланова водити рачуна о томе да се остварује равнотежа између појединих области, „друштвењаци” већ деценијама губе ову битку. Поменимо и то да су се до 1971. на месту првог човека Академије смењивали научници који су потицали из ових супротстављених области, а онда се од Павла Савића (физичар и хемичар) усталио тренд доминације „природњака”: Душан Каназир (молекуларни биолог), Александар Деспић (хемичар и технолог), Никола Хајдин (инжењер) и Владимир Костић (лекар). Изузетак за ових педесетак и кусур година био је Дејан Медаковић, књижевник и историчар уметности, који је био председник САНУ од 1999. до 2003.

Биографије кандидата за председника

Зоран Кнежевић (Осијек, 1949) редовни је члан Одељења за математику, физику и гео-науке, ужа област – астрономија (небеска механика). За дописног члана изабран је 2009, а за редовног 2015. године. Завршио је Природно-математички факултет Универзитета у Београду (1972). Био је директор Астрономске опсерваторије у Београду од 2002. до 2014. У САНУ је тренутно председник Одбора за науку и генерални секретар. Добитник је више награда, а по њему се зове и један – Астероид (3900) Кнежевић.

Светислав Божић (Лозница, 1954) редовни је члан Одељења уметности. За дописног члана изабран је 2015, а за редовног члана САНУ 2021. године. Завршио је Факултет музичке уметности у Београду (1979), на којем је редовни професор. Магистар је Аналитичке хармоније, а област његовог рада је Композиција и музичка теорија. Председник је Одбора за културу и уметност САНУ и добитник је великог броја награда и признања.


Аутор; Сандра Гуцијан

Извор: Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.